Jelena Žarić Kovačević razgovarala sa Flesenkemperom

07.02.2021. god.

Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević i šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper razgovarali su o delokrugu rada Odbora i proceduri za promenu Ustava Republike Srbije.

Jelena Žarić Kovačević navela je da da se Predlog za promenu Ustava donosi u pisanom obliku, a da nadležni odbor utvrđuje da je predlog podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. Dodala je i da nadležni odbor podnosi predlog akta o promeni Ustava i predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava predsedniku Narodne skupštine, koji predloge odmah dostavlja narodnim poslanicima. U slučaju da je Narodna skupština, prema Ustavu, dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, Narodna skupština donosi odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta.

Ona je na dalje objasnila je da Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa identifikovana potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uz preciziranje uloge i položaja Pravosudne akademije, kao mehanizma ulaska u pravosuđe. Neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe potvrđena je i u Strategiji razvoja pravosuđa za period 2020 – 2025. godine, koju je usvojila Vlada 10. jula 2020. godine.

U Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je Vlada Republike Srbije 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine, predviđene su konkretne radnje koje treba da budu primenjene, a koje su definisane u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za Pregovaračko poglavlje 23, istakla je predsednica Odbora.

Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu čestitao je Jeleni Žarić Kovačević na izboru za mesto predsednice Odbora. On je dodao da ona potencijalno ima istorijsku ulogu u ovoj funkciji, u nadgledanju procesa promena Ustava Republike Srbije od 2006. godine.

On je takođe rekao da Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu nudi ekspertizu sprovodeći 14 projekata u oblasti ljudskih prava, borbe protiv pranja novca i korupcije, slobode medija, nacionalnih manjina, nediskriminacije, vladavine prava i lokalne samouprave. To obuhvata i zajednički program Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility” , koji je orijentisan na ispunjenje zahteva i sprovođenje reformi u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije radi usaglašavanja sa evropskim standardima i u okvirima procesa proširenja Evropske unije.

Flesenkemper je istakao da je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu spremna da pomogne Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim procesima, uključujući učestvovanje na javnim slušanjima i pružanje informacija široj javnosti o standardima Saveta Evrope.

M. H.

(parlament.gov.rs)

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Preminuo pukovnik Zlatan Crnalić

Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživjelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, preminuo je danas u 61. godini nakon kraće i teške bolesti

RT: Švajcarska konferencija okončaće „mirovni plan“ Zelenskog – Medvedev

Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik

RT: Makronova ideja za Ukrajinu bi započela treći svetski rat – Mađarska

Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Zaharova: NATO je odgovoran za stradanja u Jugoslaviji – i za Srebrenicu, a dan sećanja na sve žrtve genocida već postoji

Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist